Сентенце грађанско право > Облигационо право

НАКНАДА ШТЕТЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД КУПОВИНЕ СТВАРИ СА ПРАВНИМ НЕДОСТАТКОМ

 

        Купац има право на накнаду штете коју претрпи због правних недостатака на продатој ствари. Право купца да потражује накнаду штете коју је претрпео због куповине ствари са правним недостатком застарева у року од годину дана од дана сазнања за правне недостатке. 

 

Из образложења:         

 

            Првостепени суд је, од битних чињеница, између осталог, утврдио да је тужена је почетком фебруара 2005. година мењала возило „Џета" са тужиочевим возилом „голф 3", уз доплату. Током 2005. године догодио се саобраћајни удес у којем је учествовало возило „Џета", због чега се полиција обратила тужиоцу. СУП Нови Сад је дана 12.01.2006.године привремено одузео возило из разлога што је приликом регистрације возила утврђено да је исто било крадено. Против тужиоца је покренут прекршајни поступак дана 20.09.2006.године под бројем 02.02.П.1033/06 због прекршаја из члана 332.ст.3 у вези члана 334.ст.1. тачка 1. Царинског закона. Дана 06.10.2008.године донето је решење под бројем 02.02.П.број 1033/06 којим је прекршајни поступак обустављен јер у односу на тужиоца није доказано да је учинио прекршај. Истим решењем је одузето возило "Џета" које је предмет прекршаја на основу члана 385.ст.6 Царинског закона и са истим је поступљено, сходно члану 249. ст. 1 Царинског закона. Решење о обустави поступка је постало правноснажно 20.10.2008. године.


          Члан 515 став 1 ЗОО предвиђа да се право купца по основу правних недостатака гаси истеком године дана од сазнања за постојање права трећег.

 

            Имајући у виду утврђено чињенично стање и цитиране законске одредбе, супротно жалбеним наводима, првостепени суд је на конкретан случај правилно применио материјално право садржано у одредбама чл. 508 ЗОО - 515 ЗОО, односно институт одговорности  продавца за правне недостатке на продатој ствари.

 

            Наиме, правни однос између тужиоца и тужене настао је још током 2005. године када је тужена, као продавац, тужиоцу, као купцу, продала возило "Џету" мењајући возило „Џета" са тужиочевим возилом „голф 3", уз доплату. Овакав уговор је уговор о купопродаји са елементима размене. Као последицу начела једнаке вредности давања које се примењује код двостранообавезних уговора, тужена је закључењем уговора о купопродаји возила, постала обавезна да тужиоцу обезбеди корист, мирну државину и располагање возилом на начин да тужилац као купац не буде правно узнемираван на основу неког права трећег о ком није био обавештен. Поред тога, тужена је као продавац постала одговорна и за случај да на возилу постоје одређена ограничења јавноправне природе, а за случај да их није саопштила тужиоцу, као купцу. Наведена одговорност продавца не постоји само у моменту закључења уговора о купопродаји, већ продавац одговара и за штету коју купац претрпи касније, након закључења уговора. Имајући у виду да је, након закључења уговора о купопродаји возило одузето јер се испоставило да је крадено, у конкретном случају, у периоду након закључења уговора о купопродаји возила "Џета" тужилац је сазнао да на продатом возилу постоји ограничење јавно-правне природе које му као купцу није било познато. Као једна од санкција за правне недостатке, поред раскида уговора и снижавања или враћања купопродајне цене, предвиђено је и купчево право на накнаду претрпљене штете од продавца. Одредбама члана 508 ЗОО – 515 ЗОО је прописано да то право купац има у сваком случају, дакле независно од осталих прописаних санкција и заједно са њима, осим у ситуацији ако је купац у часу закључења уговора знао за могућност да му ствар буде одузета или да његово право буде смањено или ограничено, што у овој правној ствари није случај јер тужилац није знао нити је могао знати да је возило увезено супротно царинским прописима будући да су те чињенице утврђене накнадно, у царинском поступку.

 

 Из изнетог произилази да тужилац, у својству купца возила "Џета" на којој постоји правни недостатак, према туженој као продавцу таквог возила, у овој правној ствари може потраживати само накнаду штете коју црпи из одредби члана 510. став 3. ЗОО, као вид санкције за правне недостатке на основу одговорности продавца за правне недостатке, а не накнаду штете у виду тзв. „регресне штете“ коју тужилац истиче у жалби.

 

Са становишта овог суда, тужилац је сазнао да возило које је купио од тужене има правне недостатке у смислу ограничења јавно-правне природе оног дана када је постало правноснажно решење Републике Србије, Министарства финансија, Управе Царинарнице Нови Сад, под бројем 02.02.П.број 1033/06 којим је прекршајни поступак против овде тужиоца обустављен и којим је одузето возило "Џета" са образложењем да на истом постоји право трећег лица, а то је дан 20.10.2008. године. Из изнетог произилази да је првостепени суд правилно нашао да је приговор застарелости потраживања који је истакла тужена током поступка основан сходно члану 515 тачка 1 ЗОО, и да се право тужиоца према туженој као право купца према продавцу по основу правних недостатака угасило истеком године дана од сазнања за постојање правног недостатка. Kако је дана 20.10.2008. године тужилац сазнао за правне недостатке возила „Џета“, његово потраживање је застарело, јер је застарелост наступила дана 20.10.2009. године, а тужба у овој правној ствари је поднета дана 23.10.2012. године.

 

 

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 3863/2013 од 22.10.2014. године)

 

                                 Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник

                                             Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду