Сентенце грађанско право > Облигационо право
НАКНАДА БУДУЋЕ ШТЕТЕ
Накнада будуће штете може се тражити само код потраживања нематеријалне штете, док се по тужби са захтевом за накнаду материјалне штете може досудити само већ настала штета.
Из образложења:
Супротно жалбеним тужиље, а како то правилно закључује првостепени суд, тужиљи не припада накнада на име штете, у налазу вештака исказане као индиректне штете, за 2016, 2017, 2018, 2019. и 2020. годину. Наиме, овде се ради о потраживању материјалне штете, за коју је њено постојање у будућности извесно, како то произлази из налаза вештака. Међутим, по одредбама Закона о облигационим односима, накнада будуће штете може се тражити само код потраживања нематеријалне штете, а што произлази из одредбе члана 203 ЗОО, којим је прописано да ће суд на захтев оштећеног досудити накнаду и за будућу нематеријалну штету, ако је по редовном току ствари извесно да ће она трајати и у будућности. За разлику од нематеријалне штете, тужиоцу се по тужби са захтевом за накнаду материјалне штете може досудити само већ настала штета.
Нису основани жалбени наводи да тужиља не потражује будућу штету, него обичну штету, будући да "обична штета" у виду измакле користи подразумева да је иста већ наступила, тј. да је корист већ измакла, а не да тек треба да наступи. Наиме, тужиља потражује накнаду материјалне штете, у налазу вештака исказане као индиректне штете, за 2016, 2017, 2018, 2019. и 2020. годину, а која штета се односи на очекиване мање приносе у наредним годинама. Наведена штета није настала у време пресуђења, већ се очекује, што јесте будућа штета, па и све да је извесна по природи ствари, њу тужиља може тражити накнадно, тек пошто настане и испољи се тако да се њена висина може утврдити по ценама у време пресуђења, сходно одредби члана 189 став 2 ЗОО-а, и тек након што доспе за наплату. И одредба члана 190 ЗОО-а, на коју се тужиља позива у жалби, односи се на већ насталу штету, јер иста прописује да ће суд досудити накнаду у износу који је потребан да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у коме би се налазила да није било штетне радње или пропуштања, што значи да се накнадом успоставља стање које је за тужиљу постојало пре настанка штете. Досудом тражене „индиректне штете“, тренутна материјална ситуација тужиље би била доведена у повољније стање од оног насталог пре штете, јер имовина тужиље у време пресуђења није умањена за износ тражене индиректне штете, већ ће иста евентуално тек бити умањена настанком очекивене штете, што даље имплицира закључак да тужиља тражи будућу штету, што није дозвољено код потраживања накнаде материјалне штете, осим код потраживања новчане ренте, што овде није случај. Такође, висина штете је обрачунавана имајући у виду вредност културе која је била засађена у време давања налаза, а из исказа вештака на рочишту од 05.04.2016.год. произилази да је у то време на парцели засађена друга култура, па је очигледно да висина утврђене штете не би одговарала евентуалној стварној штети која би за тужиљу настала.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4640/2016 од 30.05.2018. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
