Сентенце грађанско право > Наследно право

НЕПОТПУН ПРЕДЛОГ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА

 

         У ситуацији када је оставинском суду достављен непотпун предлог за спровођење оставинског поступка, суд је дужан да сам састави смртовницу у суду, или нареди да смртовницу састави судски радник ван суда, или да састављање смртовнице повери матичару.  

 

Из образложења:

 

           Побијаним решењем одбачен је као непотпун предлог за спровођење оставинског поступка иза покojног Д.Д.

Из садржине списа произилази да је поднеском од 16.7.2013. године "SG banka" Србија, АД Београд, Одељење правних послова предложио покретање оставинског поступка иза покојног Д.Д., и да је уз предлог приложио и МКУ бр. 104/2010 као и Уговор о готовинском кредиту бр. 64-60379-0105-02-7 од 19.12.2006. године као и рачун од 12.04.2013. године. Суд је заказао рочиште за расправљање пасиве заоставштине покојног за 10.10.2013. године са почетком у 12,00 часова на коју расправу је позвао у изводу из МКУ бр. 104/2010 назначену супругу покојног В.Д. на адреси Темерин, ул. Д.Т. бр.17. На заказано рочиште В.Д. није приступила, а на повратници је назначено да се В.Д. одселила. Суд је одбацио предлог за спровођење оставинског поступка као непотпун, применом члана 30. ЗВП-а и чл. 101 ЗПП.

Одредбом члана 87. Закона о ванпарничном поступку (објављен у "Службеном гласнику СРС", бр. 25/82 и 48/88 и у "Службеном гласнику РС", бр. 85/2012) прописано је да у поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима.

Према члану 92. став 1. ЗВП кад је неко лице умрло или је проглашено за умрло, матичар који је надлежан да изврши упис смрти у матичну књигу умрлих, дужан је да у року од 30 дана по извршеном упису достави смртовницу оставинском суду. Ако матичар није у могућности да прибави податке за састављање смртовнице, доставиће смртовницу само са оним подацима којима располаже и изнеће разлоге због којих није могао смртовницу да потпуно састави и навешће податке који би могли послужити суду за проналажење наследника имовине умрлог. Ако је неко лице умрло ван територије општине у којој је имало пребивалиште, односно боравиште, матичар ће оставинском суду доставити само извод из матичне књиге умрлих, као и податке којима располаже, а који могу послужити за састављање смртовнице.

 

            Према члану 93. ЗВП, смртовница се саставља на основу података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу. Смртовница се саставља и у случају кад умрли није оставио никакве имовине.

 

            Члан 94. ЗВП је у време доношења ожалбеног решења предвиђао следеће: Ако је оставинском суду достављена непотпуна смртовница или само извод из матичне књиге умрлих, суд ће према околностима сам саставити смртовницу у суду, или ће наредити да смртовницу састави судски радник ван суда, или ће састављање смртовнице поверити матичару. Суд може, кад је то целисходно, сам саставити смртовницу и кад је изводом из матичне књиге умрлих или другом јавном исправом доказана смрт неког лица или његово проглашење за умрло.

 

            Имајући у виду цитиране одредбе закона, као и стање у списима предмета, основано се жалбом оспорава правилност побијаног решења. У конкретном случају није било услова за одбачај предлога, већ је суд морао поступити у складу са наведеним одредбама ЗВП-а и према околностима сам саставити смртовницу у суду, или наредити да смртовницу састави судски радник ван суда, или састављање смртовнице поверити матичару, односно сам саставити смртовницу ако је то целисходно. У зависности од података добијених приликом састављања смртовнице о томе да ли постоје или не постоје законски наследници иза покојног Д.Д., зависи даљи ток и исход оставинског поступка, али свакако није било места одбачају предлога.

 

 

(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 4331/2013 од 15.10.2014. године)

 

                                 Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник

                                             Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду