Сентенце грађанско право > Наследно право
НАКНАДНО ПРОНАЂЕНА ИМОВИНА
Накнадно пронађена имовина сходно одредби члана 128 ЗВП-а расподељује се лицима која су раније донетим решењем о наслеђивању оглашена за наследнике. У ситуацији када је лице које је раније донетим решењем о наслеђивању оглашено за наследника преминуло, накнадно пронађена имовина улази у његову заоставштину и расподељује је његовим наследницима.
Из образложења:
Према стању у спису, покојни В.Д. је преминуо дана 28.06.1985. године. Решењем о наслеђивању Општинског суда у Новом Саду пословни број О. 2100/85 од 25.12.1985. године за наследника на заоставштини покојног В.Д. оглашена је његова супруга М.Д., као једина наследница. Поднеском од 23.08.2013. године Ј.Ж., која је у раније вођеном оставинском поступку иза покојног В.Д. вођена као законски наследник, поднела је молбу за поновно покретање оставинског поступка иза покојног В.Д., јер му је накнадно враћена у посед њива на Ратном острву. У поново покренутом поступку ради расправљања накнадно пронађене имовине суд је извештен да је супруга оставиоца М.Д. преминула. За наследнике на накнадно пронађеној имовине су оглашени законски наследници покојне М.Д., а то су Б.М., В.М. и Ђ.М.
Супротно жалбеним наводима предлагача Ј.Ж., правилно је првостепени суд позвао на наслеђе законске наследнике покојне М.Д.
Одредбом чл. 128, став 1 ЗВП прописано је да ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе имовина, за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донесеног решења о наслеђивању.
У конкретном случају накнадно пронађена имовина покојног В.Д., према одредби чл. 128 ЗВП требала би бити распоређена на основу раније донетог решења о наслеђивању Општинског суда у Новом Саду пословни број О. 2100/85 од 25.12.1985. године, односно исту би требала да наследи покојна М.Д.. Чињеница да је она преминула након расправљања накнадно пронађене имовине није од значаја, имајући у виду да Закон о наслеђивању („Службени гласник СРС“ бр. 52/74 од 30.12.1974. године) који је важио у моменту смрти покојног В.Д., у чл. 125, став 1 предвиђа да наследник може бити само лице које је у животу у тренутку отварања наслеђа. Како је одредбом чл. 123, став 1 истог Закона прописано да се смрћу лица отвара његово наслеђе, покојна М.Д. је у моменту смрти покојног В.Д. била у животу, а самим тим је била и подобна да наследи његову целокупну имовину, укључујући и ону накнадно пронађену. Наведено потврђује и то што би, да су предметне њиве биле пронађене у моменту смрти покојног В.Д., исте биле предмет оставинског поступка пословни број О. 2100/85, самим тим би се о њима одлучивало решењем о наслеђивању, и њима би располагала покојна М.Д.
Имајући у виду наведено, правилно је првостепени суд нашао да ова, накнадно пронађена имовина, представља заоставштину покојне М.Д., и да се иста има расподелити међу њеним законским наследницима, сходно датим наследничким изјавама.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 2970/2014 од 14.10.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
