Сентенце грађанско право > Извршни поступак
ПРЕКИД ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА
У извршном поступку не постоји могућност прекида поступка због решавања претходног питања.
Из образложења:
Решењем Јавног извршитеља прекинут је поступак извршења у овој правној ствари, за време трајања привремене мере издате решењем Основног суда у Новом Саду број Кпп. хх/18 од 14.02.2019. године.
Основано се у жалби извршног повериоца указује да у конкретном случају није било места прекиду поступка извршења на предметној некретнини из разлога превиђених одредбом 223 тачка 1 у вези члана 12 ЗПП-а. Наиме, у поступку извршења и обезбеђења првенствено се примењују одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, док је примена одредаба ЗПП-а супсидијарна у смислу члана 39 Закона о извршењу и обезбеђењу. Супсидијерна примена парничног процесног права значи да се правила парничног поступка примењују тек ако у закону којим је регулисан извршни поступак, нема одредби које се односе на тај поступак или те одредбе нису потпуне, уз услов да правила парничног поступка нису у колизији са појединим одредбама извршног поступка, са целовитом процедуром извршног поступка и начелима тог поступка. Како је питање прекида поступка у извршном поступку регулисано одредбом члана 29 Закона о извршењу и обезбеђењу, овај суд налази да је примена одредаба парничног поступка којима се уређује прекид поступка супсидијарна, односно да у конкретном случају није било места прекиду поступка из разлога предвиђених одредбом члана 223 тачка 1 у вези члана 12 ЗПП-а.
Одредбом члана 29 Закона о извршењу и обезбеђењу је прописано да ако извршни поступак буде прекинут по сили закона, јавни извршитељ, на предлог странке или по службеној дужности, поставља привременог заступника странци и наставља поступак и пре него што престане разлог због кога је прекинут.
Имајући у виду цитирану законску одредбу, основано се жалбом извршног повериоца указује да у конкретном случају не постоје разлози за прекид поступка у овој правној ствари. Наиме, Јавни извршитељ је побијаним решењем одредио прекид поступка у односу на некретнину на којој је одређено извршење у овој правој ствари, налазећи да привремена мера која је одређена решењем Основног суда у Новом Саду пословни број Кпп. хх/18 од 14.02.2019. године представља претходно питање за спровођење извршења на предметној некретнини. Међутим, одредба члана 29 ЗИО, која регилише питање прекида у извршном поступку, не предвиђа могућност прекида извршног поступка због претходног питања.
Осим тога, привремена мера донета у претходном поступку не може се сматрати претходним питањем у извршном поступку, имајући са једне стране у виду дефиницију претходног питања и дејство одлуке о претходном питању прописано чланом 12 ЗПП-а, те са друге стране сврху и дејство одлуке о привременој мери, као мери обезбеђења у смислу члана 449 Закона о извршењу и обезбеђењу.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гжи 230/19 од 14.05.2019. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
