Сентенце кривично право > Материјално право
НЕСАВЕСТАН РАД У СЛУЖБИ (ЧЛ. 361 СТ.2 У ВЕЗИ СТ.1 КЗ)
Битна обележја кривичног дела несавестан рад у служби су: субјективни елемент-свест окривљеног да услед његовог поступања у служби може да наступи тежа повреда права другог или имовинска штета која прелази законом прописан новчани цензус и објективни елемент који се састоји у наступању теже повреде права или имовинској штети у износу који прелази законом прописан новчани цензус.
Из образложења:
Првостепени суд је окривљеног огласио кривим да је извршио кривично дело несавестан рад у служби, јер је радећи као државни службеник на пословима овере докумената у суду, извршио оверу уговора и анекса уговора између два привредна субјекта, а да при том није извршио проверу лица која су склопила наведени уговор, осим увида у личне документе, а без провере одговарајућих извода из АПР којим би доказали да су они заиста и заступници тих фирми.
Свако несавесно поступање не значи истовремено и извршење кривичног дела несавестан рад у служби, већ само оно које се према околностима случаја може сматрати вишим степеном очигледно несавесног поступања службеног лица у вршењу његове службе, грубљој повреди службене дужности, што представља грубо занемаривање службене дужности, које је изразито и по свом интензитету и значају превазилази обичну немарност, те је као таква уочљива за сваког на први поглед, па услед таквог поступања дође до конкретног тежег кршења права другог, односно наступи конкретна штета у износу преко законом одређеног износа, дакле наступи конкретна повреда права и конкретна штета за конкретне оштећене, како се и одређују радња и последица конкретног кривичног дела несавестан рад у служби, чланом 361 ст.2 у вези ст.1 Кривичног законика.
Да би окривљени могао бити оглашен кривим за наведено кривично дело, непходно је да су се у конкретном случају остварили и субјективни и објективни елементи датог кривичног дела, односно неопходно је доказати очигледност несавесног поступања окривљеног у вршењу службе и свест о последицама таквог поступања, те утврдити чија су права теже повређена и за кога и у ком износу је наступила конкретна штета.
(Решење Вишег суда у Новом Саду бр. Кж 1 38/2014 од 20.05.2014. године којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К 215/2013 од 20.01.2014. године)
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
