Sentence krivično pravo > Materijalno pravo
IN DUBIO PRO REO
Optužba nije pružila nijedan dokaz da je okrivljeni pronađenu opojnu drogu držao radi dalje prodaje, te je pravilno sud prihvatio odbranu okrivljenog koja faktički nije demantovana nijednim dokazom od strane optužbe.
Iz obrazloženja:
Apelacioni sud je potvrdio presudu Višeg suda kojom je okrivljeni D.R. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st.1 KZ i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je prvo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i odredio da se ista neće izvršiti ako okrivljeni ne izvrši novo krivično delo u roku od 2 godine.
Pravilno je prvostepeni sud utvdio da vrsta i količina opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog (amfetamin u utvrđenoj količini od 5,25 grama neto težine, upakovanu u 12 plastičnih kesica) odgovara načinu njenog konzumiranja, odnosno odgovara količini i vrsti droge koju je okrivljeni konzumirao u to vreme. Dakle navedena količina ne prelazi njegove tadašnje potrebe, a što je utvrđeno i veštačenjem od strane veštaka sudske psihijatrije, prema čijem mišljenju količina opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog jeste karakteristična za takve konzumente opojnih droga kakav je okrivljeni.
Kako je sud ustanovio, sasvim je životno logično da je okrivljeni kupio opojnu drogu u količini koja će mu biti dovoljna za nekoliko dana, umesto da svako veče iznova kupuje. Količina opojne droge koja mu je ponuđena na prodaju iako je bila zapakovana u 12 plastičnih kesica ne dokazuje nameru okrivljenog da je prodaje imajući u vidu da je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni nije prepakovao u kesice, već je tako kupio, a u prilog tome ide i to da kod njega nije pronađena vagica ili drugo sredstvo za razmeravanje.
Po oceni Apelacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o manjoj količini opojne droge-amfetamin i da je okrivljeni istu nabavio za sopstvenu upotrebu, a ne radi dalje prodaje kako mu je to stavljeno na teret optužnicom. Prema načelu "in dubio pro reo" koje je sadržano u odredbi čl. 16 st. 5 ZKP, ako postoji sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primena neke druge odredbe KZ treba presuditi u korist okrivljenog, a prema stavu 4 istog čl. sud može presudu zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren. Odredbom čl. 2 st.1 tč. 20 ZKP predviđeno je da je izvesnost zaključak o nesumnjivom postojanju ili ne postojanju činjenica koji je zasnovan na objektivnim merilima rasuđivanja. U ovom slučaju opravdana sumnja nije podignuta na stepen izvesnosti pri čemu se uverenost u izvesnost činjenica treba razumeti kao sadržaj svesti u kom se o predmetu saznanja isključuje razumna sumnja. Standard dokazivanja "izvan razumne sumnje" usvaja i Evropski sud za ljudska prava.
( Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu br. Kž1 132/14 od 01.04.2015. godine kojom je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu br. K 187/14 od 09.02.2015. godine )
autor sentence: Sonja Brankov
Izdvojeno iz sudske prakse Višeg suda u Novom Sadu
