Sentence građansko pravo > Vanparnični postupak
UTVRĐIVANjE TRŽIŠNE VREDNOSTI EKSPROPRISANE NEPOKRETNOSTI
Procena Poreske uprave predstavlja obaveznu polaznu osnovu za utvrđivanje visine naknade, međutim, u situaciji kada sud odredi i sprovođenje veštačenja, procena Poreske uprave se izjednačava sa ostalim ispravama na osnovu kojih se utvrđuje visina naknade za zemljište izuzeto iz poseda predlagača.
Iz obrazloženja:
Odredbom čl. 42. st. 1. Zakona o eksproprijaciji određeno je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drukčije propisano, dok je stavom 2. istog člana propisano da procenu tržišne vrednosti (cenu) iz stava 1. tog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Odredbama članova 56.-62. Zakona o eksproprijaciji uređen je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost u postupku koji se sprovodi pred nadležnim organom uprave koji je sproveo i sam postupak eksproprijacije, te se visina naknade određuje sporazumom. Ukoliko do sporazuma ne dođe, u skladu sa članom 61. Zakona opštinska uprava dostavlja pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji nadležnom opštinskom sudu, radi određivanja naknade.
Dakle, ukoliko stranke ne postignu sporazum oko naknade u upravnom postupku, postupak se nastavlja pred sudom, u vanparničnom postupku, prema odredbama čl. 132 -140. Zakona o vanparničnom postupku. Iz navedenog proizlazi da se određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost vrši u skladu sa oba navedena zakona.
Prema čl. 136. Zakona o vanparničnom postupku, sud će odrediti ročište da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogućnost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti. Shodno navedenom, sud po službenoj dužnosti pribavlja procenu tržišne vrednosti (cene) od organa koji je nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, zakazuje ročište, pa ukoliko na tako utvrđenu vrednost neka od stranaka ima primedbe, na ovu okolnost izvodi druge dokaze, u skladu sa predlozima stranaka ili po službenoj dužnosti.
Iz svega navedenog proizlazi da procena Poreske uprave predstavlja obaveznu polaznu osnovu za utvrđivanje visine naknade, te da se bez nje ne može sprovoditi ovakav postupak. Međutim, u situaciji kada ista bude data, te kada neka od stranaka smatra da je takva procena previsoko ili prenisko opredeljena, pa predloži veštačenje, odnosno kada tako nešto smatra sud, pa odredi sprovođenje veštačenja po službenoj dužnosti, procena Poreske uprave se izjednačava sa ostalim ispravama na osnovu kojih se utvrđuje visina naknade za zemljište izuzeto iz poseda predlagača. U tom slučaju će se visina predmetne naknade odrediti prema slobodnoj oceni suda, u okviru predloženih iznosa, ceneći svaki od izvedenih dokaza zasebno, te sve njih kao jednu celinu.
S obzirom na navedeno, a suprotno žalbenim navodima protivnika predlagača, pravilno je prvostepeni sud utvrdio tržišnu vrednost, na osnovu nalaza veštaka angažovanog u ovoj pravnoj stvari, koji je uzeo u obzir procenu Poreske uprave, te sve relevatne karakteristike eksproprisanog zemljišta, kako bi se isto moglo uporediti sa istim ili sličnim zemljištem, koje je poslužilo za poređenje vrednosti i cene. Veštak je tako utvrdio tržišnu cenu uzimajući u obzir i lokaciju i vrstu zemljišta, kao i ostale karakteristike koje utiču na tržišnu vrednost, zbog čega ovaj sud smatra da je prvostepeni sud naknadu za predmetno zemljište utvrdio na valjan način, shodno citiranim zakonskim odredbama, te da svi žalbeni navodi protivnika predlagača kojima se tvrdi suprotno, nisu osnovani, gde pre svega oni kojima se ide za tim da je prvostepeni sud trebalo da predlagaču dosudi naknadu za eksproprisanu nepokretnost saglasno proceni Poreske uprave.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 1584/20 od 03.03.2021. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
