Sentence građansko pravo > Stvarno pravo
SMETANjE DRŽAVINE
Držalac nema pravo na državinsku zaštitu u sitauciji kada je do oduzimanja ili uznemiravanja državine došlo radi prinudnog izvršenja pravosnažne sudske odluke.
Iz obrazloženja:
Prema utvrđenju prvostepenog suda Osnovni sud u Novom Sadu je dana 28.09.2011. godine doneo presudu kojom je naložio U.I. iz Novog Sada da ovde tuženoj H.K.F. preda u posed stan od 34,45 m2 na drugom spratu višestambenog objekta u H.R. ulici broj 50. U obrazloženju presude je navedeno da je sud utvrdio da je H.K.F. vlasnik spornog stana, i da shodno čl. 3 ZOSPO ima pravo da stan drži, koristi i da njim raspolaže u granicama određenim zakonom. Dana 16.08.2012. godine doneto je izvršno rešenje posl. broj I. 4182/12 kojim je određeno izvršenje u korist izvršnog poverioca H.K.F. i naloženo je izvršnom dužniku U.I. da preda nekretninu: stan broj 6 na drugom spratu višestambenog objekta u ulici H.R. broj 50, površine 34,45m2. Dana 22.10.2012. godine, sudski izvršitelji su, na osnovu rešenja poslovni broj I. 4182-12 (kojim je naloženo izvršnom dužniku U.I. da H.K.F. preda stan broj 6 u Hadži Ruvimovoj ulici), u prisustvu punomoćnika izvršnog poverioca, promenili bravu na ulaznim vratima spornog stana i uveli su tuženu u posed stana i predali joj ključeve od ulaznih vrata. Dana 09.10.2012. godine zaključen je ugovor o prodaji nepokretnosti između ovde tužioca, R.M., kao kupca i U.I., kao prodavca. Predmet navedenog ugovora je kupoprodaja stana od 34,45 m2 na drugom spratu višestambenog objekta u H.R. ulici broj 50, na parceli broj 5934/1 K.O. Novi Sad.
Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 23.11.2012. godine tužilac R.M. podneo tužbu protiv tužene H.K.F. zbog "oduzimanja državine", navodeći da je on bio poslednji u stanju mirne državine predmetnog stana na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od dana 09.10.2012. godine, ali da je kasnije ustanovio da se u stanu nalazi tužena, zbog čega je zahtevao od suda da naloži tuženoj da mu vrati državinu na stanu i da se uzdrži od svakog daljeg smetanja.
Članom 70. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (u daljem tekstu ZOSPO) predviđeno je da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari. Državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili nekog drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina). Ha osnovu člana 75. ZOSPO svaki držalac stvari i prava ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine. Odredbe člana 78. ZOSPO predviđaju da sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost državine. Odredbama člana 79. ZOSPO propisano je da odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete imovine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.
Imajući u vidu da tužena u posed stana nije ušla samovoljno već su je uveli sudski izvršitelji na osnovu pravosnažne sudske odluke, pravilno je stanovište prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije došlo do smetanja državine tužioca. Suprotno žalbenim navodima, za usvajanje tužbenog zahteva nije dovoljno što je tužilac dana 22.10.2012. godine imao državinu na predmetnom stanu jer sud ne pruža zaštitu samo prema stanju poslednje državine koju je tužilac kao držalac imao, shodno odredbi čl. 75 i 78 ZOSPO, već je relevantno i da li je postupanje tužene bilo protivpravno. U sitauciji kada zakon dozvoljava oduzimanje ili uznemiravanje državine držalac nema pravo na državinsku zaštitu. U ovoj pravnoj stvari, tužena je svoje postupanje utemeljila na ovlašćenju državnog organa (suda, odnosno sudskih izvršitelja) i ušla u stan radi prinudnog izvršenja pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je ona vlasnik stana, usled čega ima pravo da bude u posedu. Imajući u vidu navedeno, postupanje tužene nema elemente protivpravnosti, zbog čega tužilac prema tuženoj ne može osnovano zahtevati zaštitu državine, odnosno njegov zahtev je pravilno odbijen u prvostepenom postupku kao neosnovan.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 4625/2014 od 12.12.2014. godine)
Autor sentence: Milica Dokić, viši sudijski saradnik
Izdvojeno iz sudske prakse Višeg suda u Novom Sadu
