Sentence građansko pravo > Stvarno pravo
ODRŽAJ
Državina predstavlja faktičku vlast na stvari, ali da bi se radilo o državini na osnovu koje se održajem može steći pravo svojine potrebno je da držalac preduzima radnje na osnovu kojih se osnovano može zaključiti da je držalac stvari, odnosno da se držalac prema stvari ponaša kao vlasnik.
Iz obrazloženja:
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa poznaje dve vrste sticanja prava svojine i to na osnovu zakona (originarno) i po osnovu pravnog posla (derivatno). Održaj je originaran, odnosno izvorni način sticanja prava svojine, na osnovu državine stvari i proteka vremena. Da bi neko lice moglo da stekne pravo svojine na osnovu održaja, prvo na određenoj stvari mora imati državinu. Državina predstavlja faktičku vlast na stvari, ali da bi se radilo o državini na osnovu koje se održajem može steći pravo svojine potrebno je da držalac preduzima radnje na osnovu kojih se osnovano može zaključiti da je držalac stvari, odnosno da se držalac prema stvari ponaša kao vlasnik. Drugi uslov sa sticanje prava svojine održajem jeste protek vremena. Zakon propisuje različiti protek vremena za držaoca stvari imajući u vidu da li je držalac samo savestan držalac ili savestan i zakoniti držalac kao i da li se radi o pokretnim odnosno nepokretnim stvarima.
Imajući u vidu navedno, u konkretnom slučaju su ispunjena oba zakonom predviđena uslova za sticanje prava svojine na predmetnom stanu putem održaja. Naime, tužilja ima državinu na predmetnom stanu od momenta stupanja u posed 01.03.1999. godine, i to do 2016. posrednu državinu, imajući u vidu da je u predmetnom stanu uz njenu saglasnost prvo živeo njen sin sa suprugom, a od 2016. godine i neposrednu državinu. S obzirom na to da je članom 28. Zakona o svojinskopravnim odnosima, propisano da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem, protekom 10 godina, da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari. Da bi se steklo pravo svojine po osnovu redovnog održaja potrebno je postojanje zakonite državina, što znači da je državina stečena na osnovu pravnog posla kojim se prenosi pravo svojine, kao što je ugovor o kupoprodaji, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o poklonu ili testament. Imajući u vidu da je tužilja ispunila oba kumulativno postavljena uslova, odnosno da je državina bila zakonita jer se zasniva na punovažnom pravnom osnovu i to overenom Kupoprodajnom ugovoru koji su ona i njen pok. suprug zaključili sa "T." d.o.o. Novi Sad dana 02.09.1996. godine, kao i pravnosnažnom rešenju o nasleđivanju iza njenog pok. supruga, ispunjen je uslov zakonitosti kao pretpostavka sticanja svojine putem održaja. Kako se savesnost pretpostavlja, a savesnost tužilje u ovom postupku ničim nije dovedena u pitanje, sud smatra da je tužilja stekla pravo svojine na predmetnom stanu putem održaja.
Svrha održaja ogleda se u pretvaranju dugogodišnjih faktičkih odnosa u pravne odnose, koje pretvaranje zahteva sigurnost pravnog prometa i opravdanom čini intervenciju suda u pravcu zaštite postojećih subjektivnih prava i pravom zaštićenih interesa, dok se sa druge strane opravdanje ogleda u činjenici neaktivnosti subjekata koji kroz duži niz godina nisu preduzeli radnje radi ostvarivanja subjektivnih prava. Zakon pruža zaštitu savesnim posednicima nepokretnosti koji koriste stvar u uverenju da je njihova i da na nju imaju pravo, čak i ukoliko po objektivnom pravu – derivativnim putem njihova faktička vlast ne bi mogla da bude priznata. U konkretnom slučaju tužilja kao savesni držalac nepokretnosti polaže pravo svojine na istu, te je stoga njen zahtev u celosti osnovan.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj P. 594/2021 od 18.03.2022. godine, koja je postala pravnosnažna 06.05.2022)
Sentencu sastavio: Nikola Petrović, sudija Višeg suda u Novom Sadu
