Sentence građansko pravo > Parnični postupak
TROŠKOVI PREDLOGA ZA MIRNO REŠENjE SPORA
Nakon izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku iz maja meseca 2014. godine, ne postoji obaveza tužioca da se pre podnošenja tužbe obrati Republičkom javnom pravobranilaštvu sa predlogom za mirno rešavanje spora, već samo mogućnost, te se trošak sastava ovog predloga ne može smatrati nužnim za vođenje parničnog postupka.
Iz obrazloženja:
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je po osnovu postupanja po službenoj dužnosti u svojstvu branioca u predmetu Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj Km.-- dana -- dostavio tuženom specificirani troškovnik za preduzete radnje po kome mu nije izvršena isplata. Dana 12.09.2014. godine tužilac je tuženom dostavio predlog za mirno rešenje spora, sačinjen od strane advokata, koji je tarifiran i na koji nije dobio odgovor do dana podnošenja tužbe. Dana 29.12.2014. godine tužiocu su isplaćeni troškovi u iznosu od 31.500,00 dinara.
Shodno članu 193 stav 1 ZPP-a lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, može da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona.
Članom 154 stav 1 ZPP-a propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Imajući u vidu navedene odredbe, osnovano se u žalbi tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava. Naime, predlog za mirno rešavanje spora od 12.09.2014. godine, podnet je po stupanju na snagu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 55/2014 od 23.5.2014. godine, a stupio je na snagu 31.5.2014.). Navedenim izmenama i dopunama izmenjena je i odredba člana 193 stav 1, te je umesto obaveze da se pre podnošenja tužbe obrati Republičkom javnom pravobranilaštvu predlogom za mirno rešavanje spora, tužiocu data mogućnost da to učini. Dakle, u vreme podnošenja predloga za mirno rešavanje spora tužilac nije bio dužan da se obrati Republičkom javnom pravobranilaštvu, pa trošak sastava predloga nije bio potreban za vođenje parnice u smislu člana 154 stav 1 ZPP-a, niti je materijalnu štetu u visini troška sastava predloga, u smislu člana 154 ZOO-a, prouzrokovao tuženi. U skladu sa iznetim ovaj sud je preinačio pobijanu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 2543/2015 od 10.01.2017. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
