Sentence građansko pravo > Parnični postupak
TAKSA NA SUDSKO PORAVNANjE
Činjenica da tuženi ima sedište u drugoj državi ne utiče na obavezu tuženog na plaćanje sudske takse, niti ga oslobađa taksene obaveze, niti zbog toga može suprotna strana biti obavezana da snosi troškove sudske takse čiji je obveznik tuženi.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je odbio predlog tužilaca za obavezivanje tuženog na plaćanje 50% sudske takse na sudsko poravnanje, bazirajući svoju odluku na činjenici da da tuženi ima sedište u Republici Srpskoj. Međutim, po stavu ovog suda, navedeno nije od uticaja na taksenu obavezu tuženog u konkretnom slučaju. Shodno odredbi čl. 2 st. 3 Zakona o sudskim taksama, sudsku taksu za sudsko poravnanje su dužne da plate obe strane, ukoliko u poravnanju nije drugačije ugovoreno. Kako u konkretnom slučaju, stranke u sudskom poravnanju, zaključenom na ročištu, nisu navele ko plaća sudsku taksu na predmetno poravnanje, u tom slučaju sudsku taksu plaćaju obe strane. Stoga je osnovan zahtev tužilaca da se obaveže tuženi na plaćanje polovine predmetne sudske takse, a to što tuženi ima sedište u drugoj državi eventualno može biti od značaja samo u postupku prinudne naplate takse (ako do prinudne naplate dođe), odnosno isto ne utiče na obavezu tuženog, niti ga oslobađa taksene obaveze, niti zbog toga može suprotna strana biti obavezana da snosi troškove sudske takse čiji je obveznik tuženi.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 4442/18 od 23.03.2022. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
