Sentence građansko pravo > Parnični postupak
STVARNA NADLEŽNOST
Sud ceni stvarnu nadležnost prema činjeničnim navodima tužbe na kojima tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev, a ne prema navodima iz odgovora na tužbu.
Iz obrazloženja:
Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se primenom odredbe člana 4. stav 2 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da će se predmet ustupiti Višem sudu u Beogradu na dalje postupanje, nalazeći da tekstovi koje je tuženi objavio o tužiocu imaju karakter informacija objavljenih u sredstvima javnog informisanja.
Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 4. stav 2 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS" broj 101/13 od 20.11.2013. godine), kojom je propisano da je Viši sud u Beogradu nadležan da u prvom stepenu odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja i da sudi u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije za teritoriju Republike Srbije.
Naime, prilikom ispitivanja stvarne nadležnosti, sud svoju stvarnu nadležnost ceni prema činjeničnim navodima tužbe na kojima tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev i prema činjenicama koje su sudu opšte poznate. U konkretnom slučaju tužilac je u tužbi naveo da je između njega i tuženog vođen parnični postupak koji je po izjavljenoj reviziji okončan donošenjem presude u njegovu korist, kao i da mu zbog vremenskog trajanja, troškova i duševnih bolova koje je u navedenom postupku pretrpeo, pripada naknada nematerijalne štete koju potražuje tužbenim zahtevom. Dakle, tužilac traži naknadu štete zbog parničnog postupka koji je ovde tuženi vodio protiv njega, a ne zbog eventualnog objavljivanja informacija u sredstvima javnog informisanja. Takođe, dokazi priloženi uz odgovor na tužbu koji se odnose na objavljivanje informacija u sredstvima javnog informisanja, dostavljeni su na okolnost da je i sam tužilac svojim istupanjem u javnosti doprineo da se u ovim sredstvima u odnosu na njegovu ličnost iznose negativni komentari, te da se ne može govoriti o tome da su radnjom ovde tuženog u smislu vođenja parničnog postupka protiv tužioca, istom povređeni ugled i čast.
Imajući u vidu sve napred navedeno, a pre svega okolnost da sud ceni stvarnu nadležnost prema činjeničnim navodima tužbe na kojima tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev, a ne prema navodima iz odgovora na tužbu, za ocenu stvarne nadležnosti nisu od značaja dokazi koje je tuženi dostavio izjašnjavajući se na navode iz tužbe, pa je ovaj sud pobijano rešenje ukinuo. Pri tome predmet nije vratio na ponovno odlučivanje, s obzirom da je za suđenje nadležan Osnovni sud u Novom Sadu, pa nema mesta donošenju nove odluke koja se tiče stvarne nadležnosti.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 998/21 od 02.02.2021. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
