Sentence građansko pravo > Parnični postupak
PROMENA SEDIŠTA TUŽENOG I MESNA NADLEŽNOST
PROMENA SEDIŠTA TUŽENOG I MESNA NADLEŽNOST
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana mesna nadležnost postupajućeg suda, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan iako bi usled promenjenih okolnosti bio nadležan drugi sud iste vrste.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P.1 261/2014 od 28.5.2014. godine odbijen je prigovor mesne nenadležnosti tuženog.
Iz sadržine spisa proizilazi da je u podnesku tuženog od 25.03.2014. godine istaknuto da je tuženi Fakultet z.o.d.p.i.d.e. iz Novog Sada promenio sedište i naziv fakulteta, i da je sada naziv tuženog Fakultet z.p.s.i.p., a sedište tuženog Beograd. Tuženi je u istom podnesku istakao prigovor mesne nadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu navodeći da je shodno odredbama ZPP-a za suđenje nadležan sud koji je opšte mesno nadležan za tuženog, a da je tuženi preselio sedište iz Novog Sada u Beograd. U istom podnesku tuženi je predložio da se Osnovni sud u Novom Sadu oglasi mesno nenadležnim i ustupi predmet Osnovnom sudu u Beogradu.
Odredba čl. 15 stav 2 ZPP propisuje da ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste. Odredbom člana 19 stav 3 ZPP je propisano da sud može da se po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Odredbe čl. 40 stav 2 ZPP propisuju da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre.
Imajući u vidu stanje u spisima predmeta, i citirane zakonske odredbe, neosnovano se žalbom tužioca pobija pravilnost i zakonitost prvostepenog rešenja.
Naime, prigovor mesne nenadležnosti suda je blagovremeno podnet od strane tuženog samo ako je istaknut u pismenom odgovoru na tužbu ili na pripremnom, odnosno, na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano, sve dok se tuženi ne upusti u raspravljanje. Iz navedenog proizilazi da je odredbama Zakona o parničnom postupku predviđeno da prigovor mesne nenadležnosti tuženi može podneti samo do određenog momenta u postupku, vezanog za podnošenje odgovora na tužbu odnosno momenta upuštanja tuženog u raspravljanje. Kako je u konkretnom slučaju prigovor mesne nenadležnosti tuženog izjavljen suprotno citiranim odredbama čl. 19 stav 3 ZPP, odnosno nakon podnetog odgovora na tužbu, pravilno je stanovište prvostepenog suda da prigovor mesne nenadležnosti nije osnovan.
Pored toga, za ocenu mesne (ne)nadležnosti konkretnog suda relevantno je mesto sedišta tuženog u vreme podnošenja tužbe, a prema činjenicama koje postoje u vreme kada podnosi tužbu, tužilac je ovlašćen da odabere za koji mesno nadležan sud od sudova iste vrste će se opredeliti. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost postupajućeg suda (poput promene mesta sedišta tuženog i dr.), sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan iako bi usled promene činjenica bio nadležan drugi sud iste vrste.
Imajući u vidu da je u vreme podnošenja tužbe sedište tuženog bilo u Novom Sadu, činjenica da je tuženi u daljem toku postupka promenio sedište utoliko što ono više nije u Novom Sadu, već u Beogradu, shodno odredbama čl. 19 stav 3 u vezi čl. 15 stav 2 ZPP, nije od uticaja na mesnu nadležnost sudećeg suda.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž1. 158/2014 od 05.11.2014. godine)
Autor sentence: Milica Dokić, viši sudijski saradnik
Izdvojeno iz sudske prakse Višeg suda u Novom Sadu
