Sentence građansko pravo > Parnični postupak
PRIGOVOR PREURANjENOSTI TUŽBENOG ZAHTEVA
Prigovor preuranjenosti tužbenog zahteva ceni se u momentu presuđenja, a ne u trenutku podnošenja tužbe, te eventualna osnovanost istog vodi odbijanju tužbenog zahteva, a ne odbačaju tužbe.
Iz obrazloženja:
Tužilja je podnela tužbu za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpela usled povređivanja u autobusu tuženog. Na pripremnom ročištu punomoćnik tuženog je naveo da smatra da je tužba preuranjena, budući da je lečenje tužilje i dalje u toku, zbog čega je predlažio da se ista odbaci, nakon čega je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje, uz obrazloženje da, s obzirom da tužilja nije završila lečenje, u vreme podnošenja tužbe nije ispunjen uslov iz člana 376 Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilja još nije doznala za pretrpljenu štetu, a posledice štetnog događaja se još otklanjaju i stanje nije konačno.
Osnovano se žalbom tužilje pobija zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, budući da se prigovor preuranjenost tužbenog zahteva ceni u momentu presuđenja, a ne u trenutku podnošenja tužbe, a posledično tome, eventualna osnovanost istog vodi odbijanju tužbenog zahteva, a ne odbačaju tužbe.
Naime, u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. Nije sporno da je za pitanje zastarelosti potraživanja naknade štete, jedina relevantna činjenica pored momenta podnošenja tužbe i konačno stanje zdravlja tužioca. Činjenica završetka lečenja od značaja je i za eventualno dosuđenje naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova, straha, te duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, budući da visina naknade za sve vidove nematerijalne štete zavisi, između ostalog i od intenziteta i dužine trajanja pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova, kao i straha. Stoga, tek ako se predloženim i izvedenim dokazima u postupku utvrdi da je lečenje završeno, uz prethodno ispunjenje uslova uzročnosti između predmetnog štetnog događaja i nastupelih štetih posledica, tužilja može s pravom da zahteva naknadu nematerijalne štete koja je predmet ovog spora. Kako je za utvrđenje napred navedenih relevantnih činjenica potrebno sprovesti dokazni postupak, to ne postoje procesni uslovi da se prigovor preuranjenosti tužbenog zahteva ceni u trenutku podnošenja tužbe. Dakle, tek ukoliko se nakon sprovedenog dokaznog postupka utvrdi da lečenje nije završeno, tada se stiču uslovi za eventualan zaključak o preuranjenosti tužbe koji vodi odbijanju tužbenog zahteva, pri čemu se napominje da pravnosnažna presuda o odbijanju tužbenog zahteva zbog preuranjenosti, ne deluje kao res iudicata u predmetu po tužbi podnetoj posle dospelosti potraživanja.
U konkretnom slučaju, iz narativnog dela tužbe i priloženih dokaza proizilazi da je šteta koju je tužilja pretrpela usled povređivanja u autobusu tuženog u momenta podnošenja tužbe u određenom obimu već nastupila, zbog čega se tužba kojom se potražuje naknada ove štete, za sada ne može smatrati preuranjenom.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 3307/18 od 12.02.2019. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
