Sentence građansko pravo > Parnični postupak
ODBAČAJ TUŽBE IZJAVLjENE U IME MALOLETNOG LICA
Nema mesta odbacivanju tužbe podnete od strane punomoćnika koga je ovlastio zakonski zastupnik maloletnog lica, samo iz razloga što uz tužbu nije priložen Izvod iz matične knjige rođenih za maloletno lice.
Iz obrazloženja:
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba maloletne tužilje.
Prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje sa obrazloženjem da je ispitujući tužbu nakon njenog prijema, utvrdio da je u samim navodima tužbe tužilja označena kao maloletna, a kao zakonski zastupnik mlt. tužilje je navedeno lice za koje se navodi da je otac tužilje, a da uz tužbu nije priložen Izvod iz matične knjige rođenih za tužilju, a koji dokument je neophodno podneti uz podneošenje tužbe koja se podnosi u ime maloletnog lica, jer je to jedini dokument koji predstavlja javnu ispravu na osnovu koje bi se utvrdila činjenica maloletstva tužilje, kao i ko ima svojstvo zakonskog zastupnika mlt. tužilje, a samim tim i ko je lice ovlašćeno da u tom svojstvu izda, odnosno potpiše punomoćje za podnošenje tužbe i za zastupanje mlt. tužilje u predmetnom sporu advokatu, koji je u ime tužilje za koju navodi da je maloletna, podneo navedenu tužbu. Polazeći od ovih razloga, prvostepeni sud je zaključio da je predmetna tužba nepotpuna, te ju je pobijanim rešenjem odbacio.
Odredbom člana 293. ZPP propisano je da ako utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu ako je takvo ovlašćenje potrebno, sud će radi otklanjanja ovih nedostataka da preduzme potrebne mere propisane u ovom zakonu (član 80. i 101. ZPP).
Odredbom člana 79. stav 1. ZPP je propisano da će sud po službenoj dužnosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka može da bude stranka u postupku i da li je parnično sposobna, da li parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje ako je ono potrebno. Odredbama stava 2. istog člana propisano je da je lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik dužno da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže da je zakonski zastupnik.
Odredbom člana 80. stav 1. ZPP propisano je da kada sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može da bude stranka u postupku, a taj nedostatak može da se otkloni, pozvaće tužioca da otkloni nedostatak. Odredbama stava 5. člana 80. ZPP je propisano da ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako određeni rok bezuspešno protekne, sud će rešenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaćene ovim nedostacima i odbaci tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje postupka.
Odredbom člana 294. stav 2. ZPP propisano je da je pre donošenja rešenja o odbacivanju tužbe iz razloga propisanih u stavu 1. ovog člana, sud dužan da održi ročište na kome će tužiocu omogućiti da se izjasni o odbacivanju tužbe.
Imajući u vidu napred citirane odredbe zakona, osnovano se žalbom mlt. tužilje pobija prvostepeno rešenje navodima da punomoćnik stranke nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja, te da je sud pogrešno primenio zakonsku odredbu člana 79. stav 2. ZPP, jer se, po mišljenju ovog suda, navedena zakonska odredba odnosi na prvu radnju koju preduzima zakonski zastupnik tužioca, koji u kokretnom slučaju nije preduzeo ni jednu radnju u ovom postupku, jer se davanje punomoćja ne može smatrati preduzimanjem radnji u postupku.
Takođe, u konkretnom slučaju, prvostepeni sud se pogrešno pozvao na odredbu člana 101. stav 1. ZPP, kojom je propisano da ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (član 98. stav 3.), sud će stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije propisano i stav 5. istog člana kojim je propisano da ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomoćnik, odnosno javni pravobranilac ili javni tužilac nerazumljiv ili nepotpun, sud će ga odbaciti. Imajući u vidu da navedene odredbe člana 101. ZPP upućuju na nerazumljivost i nepotpunost tužbe u smislu člana 98. stav 3. ZPP, koji ne propisuje obavezu dostavljanja dokaza uz tužbu, u vidu npr. Izvoda iz matične knjige rođenih, to u konkretnom slučaju, prvostepeni sud prilikom donošenja pobijanog rešenja nije mogao primeniti odredbu člana 101. ZPP.
Shodno napred navedenom, a kako se u konkretnom slučaju radi o otklonjivom nedostatku, prvostepeni sud je bio dužan da u smislu člana 80. stav 2. ZPP pozove tužioca da otkloni navedeni nedostatak, odnosno dostavi Izvod iz matične knjige rođenih, a ukoliko tužilac u ostavljenom roku po tome ne postupi, da zakaže ročište u smislu odredbe člana 294. stav 2. ZPP, na kome bi se tužiocu omogućilo da se izjasni o odbacivanju tužbe, i tek nakon toga, ukoliko su ispunjeni uslovi, donese rešenje o odbačaju tužbe.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 1661/23 od 06.03.2023. godine)
Sentencu sastavila: Bojana Lujić, sudijski pomoćnik
