Sentence građansko pravo > Parnični postupak
NASTAVAK PARNIČNOG POSTUPKA NAKON PREKIDA
Nasleđivanje je, po svojoj pravnoj prirodi, univerzalna sukcesija i naslednik stupa u sve nasleđivanju podobne pravne odnose ostavioca. Smrću lica otvara se njegovo nasleđe, a naslednici stiču svojstvo naslednika. Ova univerzalna građanskopravna sukcesija dovodi do procesnopravne sukcesije u pogledu prenosivih prava. Kako pravo svojine spada u kategoriju prenosivih prava proizlazi da tuženi ne može da se protivi ovoj procesnoj sukcesiji samo iz razloga što eventualno prenosivo pravo pravnih prethodnika tužilaca, o kome se odlučuje u ovom postupku, već sad nije obuhvaćeno rešenjem o nasleđivanju.
Iz obrazloženja:
Pobijanim rešenjem usvojen je predlog tužilja te je, pošto su okončani ostavinski postupci iza pokojnih B.M. i B.R. određen nastavak parničnog postupka u pravnoj stvari ranijih tužilaca, koji je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu. Protiv navedenog rešenja tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Iz navedenog proizlazi da tuženi osporava rešenje o nastavku postupka iz razloga što smatra da je u rešenju o nasleđivanju moralo biti utvrđeno ko je nasledio imovinu koja je predmet tužbenog zahteva (o kome nije pravnosnažno odlučeno) što nije učinjeno. Ovakvo stanovište žalioca nije prihvatio ni prvostepeni sud, a ne prihvata ga ni ovaj sud.
Prema odredbi čl. 222 st. 1. tač. 1. ZPP-a, parnični postupak se prekida kada stranka umre. Prema odredbi čl. 225 ZPP-a, postupak koji je prekinut iz ovog razloga nastaviće se kada naslednik ili staralac zaostavštine preuzme postupak ili ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Zakon, dakle, ne propisuje nikakve dodatne uslove za određivanje nastavka postupka. Kako su L.L. i B.K. dokazale da su naslednice B. M. i B.R, te kako su podnele predlog za nastavak postupka, stekli su se uslovi da sud isti i odredi, u kojoj situaciji je potpuno irelevantno da li je u ostavinskom postupku odnosno u rešenju o nasleđivanju utvrđeno da će zaostavštinu ostavioca eventualno činiti pravo svojine na nekretnini o čemu se raspravlja u ovom postupku.
Naime, nasleđivanje je, po svojoj pravnoj prirodi, univerzalna sukcesija i naslednik stupa u sve nasleđivanju podobne pravne odnose ostavioca. Smrću lica otvara se njegovo nasleđe, a naslednici stiču svojstvo naslednika. Ova univerzalna građanskopravna sukcesija dovodi do procesnopravne sukcesije u pogledu prenosivih prava. Kako pravo svojine spada u kategoriju prenosivih prava proizlazi da tuženi ne može da se protivi ovoj procesnoj sukcesiji samo iz razloga što eventualno prenosivo pravo pravnih prethodnika tužilaca, o kome se odlučuje u ovom postupku, već sad nije obuhvaćeno rešenjem o nasleđivanju.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 3844/2016 od 08.11.2016. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
