Сентенце грађанско право > Облигационо право
НАКНАДА ШТЕТЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД ПРИМЕНЕ НЕУСТАВНОГ ОПШТЕГ АКТА
Судови опште надлежности су апсолутно ненадлежни да одлучују о накнади штете настале услед примене општег акта који је оглашен неуставним, уколико о накнади штете није одлучио Уставни суд.
Из образложења:
Чланом 62 Закона о Уставном суду је прописано да ако се утврди да се изменом појединачног акта не могу отклонити последице настале услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одредити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.
Имајући у виду цитирану одредбу, овај суд налази да је првостепени суд погрешном применом материјалног права донео побијану одлуку. Наиме, одлуком Уставног суда број IУл - 325/2009 од 21.02.2013. године утврђено је да одредба члана 6 став 1 тачка 9 Одлуке о ауто-такси превозу путника ("Службени лист Града Новог Сада" број 10/09, 15/10, 47/10,24/11 и 32/11) није у сагласности са Уставом и законом. Наведеном одредбом је као услов за обављање ауто-такси превоза од стране предузетника било прописано да предузетник нема неизмирене пореске обавезе по основу јавних прихода, те како тужилац није доставио доказ да испуњава наведени услов, одбачен је његов захтев за доделу евиденционог броја и издавање такси легитимације такси возила и такси легитимације такси возача. На овај начин је, применом неуставне одредбе, тужиоцу онемогућено да обавља делатност у периоду од 03.09.2012. године до 08.02.2013. године и да остварује приходе у наведеном периоду.
Међутим, имајући у виду одредбу члана 62 Закона о Уставном суду, уколико се последице примене неуставне одредбе не могу отклонити изменом појединачног акта, као што је то овде случај, Уставни суд може одлучити о праву на накнаду штете лица која су исту претрпела применом те одредбе. Како Уставни суд није одредио начин отклањања последица примене наведене неуставне одредбе, у складу са својим овлашћењем из члана 62 закона о Уставном суду, већ је само утврдио да је иста неуставна и незаконита, тужилац нема право да захтева накнаду штете у парничном поступку. Наиме, чињеница да Уставни суд није одлучио о накнади штете не значи да је решавање питања накнаде штете препустио суду опште надлежности, већ да није нашао да лицима о чијим правима је одлучивано применом те одредбе припада накнада штете. Стога је овај суд преиначио побијану пресуду и одбио тужбени захтев тужиоца.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2851/2015 од 15.11.2016. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
