Sentence građansko pravo > Obligaciono pravo
NAKNADA ŠTETE NASTALE USLED NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENjU IZVRŠENjA
Do nastanka štete za tužilju je došlo isključivom krivicom izvršitelja koji je suprotno odredbama zakona doneo odluku da iznos iz kupoprodajne cene, a radi namirenja potraživanja tužilje, umanji za iznos jemstva, koju odluku nije ispravio ni nakon što mu je na nepravilnosti ukazano zahtevom podnetim od strane tužilje radi otklanjanja nepravilnosti učinjenih u sprovođenju izvršenja, već je taj zahtev svojim zaključkom odbio, pravilno prvostepeni sud nalazi da je navedenim postupanjem tuženog tužilji naneta šteta.
Iz obrazloženja:
Pobijanom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi javni izvršitelj da tužilji isplati traženi iznos na ime naknade štete.
Prema odredbi člana 130 Zakona o izvršenju i obezbeđenju kupac je dužan da položi cenu u roku određenom zaključkom o prodaji. Ako je kupac izvršni poverilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, dužan je da na ime cene položi samo razliku između potraživanja i postignute cene. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cenu u predviđenom roku, sud odnosno izvršitelj će proglasiti prodaju tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cenu koju je ponudio u određenom roku sud, odnosno izvršitelj primenjuju ova pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cenu u roku sud, odnosno izvršitelj će postupiti u skladu sa čl. 96. i 97. ovog zakona. Iz položenog jemstva tih ponuđača izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji.
Prema odredbi člana 326 Zakona o izvršenju i obezbeđenju određeno je da je izvršitelj celokupnom svojom imovinom odgovoran za štetu koja tokom postupka izvršenja nastane njegovom krivicom.
Shodno utvrđenom činjeničnom stanju i napred citiranim odredbama zakona, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nije postupio u skladu sa odredabama Zakona o izvršenju i obezbeđenju imajući u vidu da je zakonskom odredbom (član 130) regulisano postupanje sa položenim jemstvom i svrha istog, odnosno da se nadoknade troškovi nove prodaje i da se nadoknadi eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Dakle, kako do nove prodaje nije došlo, te kako izvršitelj nije opredelio eventualne troškove koji su nastali usled neuplaćivanja iznosa od strane tužilje u toku prve prodaje koje je eventualno trebalo namiriti, pravilno prvostepeni sud nalazi da se sa položenim jemstvom, nakon konačne uplate od strane nekog od prva tri ponuđača, javna prodaja zaključuje, nakon čega se jemstvo vraća ostalim ponuđačima, odnosno da sam zakon ne predviđa da se iznos na ime jemstva od prva tri ponuđača zadržava ukoliko nema druge prodaje. Navedeno stanovište prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud, zbog čega su suprotni žalbeni navodi neosnovani.
Dalje, imajući u vidu da je do nastanka štete za tužilju došlo isključivom krivicom izvršitelja koji je suprotno odredbama zakona doneo odluku da iznos iz kupoprodajne cene, a radi namirenja potraživanja tužilje, umanji za iznos jemstva, koju odluku nije ispravio ni nakon što mu je na nepravilnosti ukazano zahtevom podnetim od strane tužilje radi otklanjanja nepravilnosti učinjenih u sprovođenju izvršenja, već je taj zahtev svojim zaključkom odbio, pravilno prvostepeni sud nalazi da je navedenim postupanjem tuženog tužilji naneta šteta.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 2037/2016 od 28.03.2018. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
