Сентенце грађанско право > Извршни поступак
ПРИМАРНИ И ЕВЕНТУАЛНИ ТУЖБЕНИ ЗАХТЕВ И ПРИВРЕМЕНА МЕРА
Испуњеност услова за предложену привремену меру може се ценити само у односу на примарно постављени захтев, а не и у односу на евнтулано постављени тужбени захтев, који не може бити предмет разматрања, па самим тим ни предмет обезбеђивања привременом мером, док се не одлучи о судбини примарно постављеног захтева.
Из образложења:
Да би суд могао да одреди привремену меру ради обезбеђења новчаног потраживања, потребно је да буду кумулативно испуњена два услова и то: прво, да тужилац учини вероватним постојање свог потраживања и друго, да постоји опасност да ће се наплата, односно остварење потраживања осујетити или знатно отежати.
Наиме, тужилац је користио своје право да сагласно одредби члана 197 став 2 ЗПП-а у једној тужби истакне два међусобно повезана тужбена захтева, али тако да суд може да усвоји следећи од тих захтева само ако нађе да онај који је испред њега истакнут није основан. Ради се о таквој кумулацији тужбених захтева која даје могућност тужиоцу да два тужбена захтева истакне у оквиру исте тужбе и то у евентуалном односу. За разлику од кумулативног спајања захтева, у случају евентуалног повезивања захтева, као што је то овде случај, тужбом се предлаже усвајање само једног тужбеног захтева. Тужилац тужбом одређује редослед којег се суд мора придржавати приликом одлучивања. Процесни смисао редоследа је у томе да следећи тужбени захтев може да буде разматран тек ако се онај који је испред њега истакнут покаже као неоснован или ако тужба у погледу тог захтева буде одбачена као недозвољена, будући да се примарни (главни) захтев и евентулни (супсидијарни) захтев искључују, јер са аспекта материјалног права оба захтева не могу бити основана.
Полазећи од наведеног, произлази и да се испуњеност услова за предложену привремену меру може ценити само у односу на примарно постављени захтев, а не и у односу на евнтулано постављени тужбени захтев, који не може бити предмет разматрања, па самим тим ни предмет обезбеђивања привременом мером, док се не одлучи о судбини примарно постављеног захтева.
Међутим, у побијаном решењу првостепени суд је испуњеност кумулативно постављених законских услова за одређивање привремене мере ценио у односу на евентулани, а не примарно постављени тужбени захтев, због чега је побијано решење захваћено битном повредом из одредбе члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП-а.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 434/2017 од 01.02.2017. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
